Mlada pšenica je jedan od najlepših božićnih ukrasa koji će se naći u domu svakog pravoslavca ovih dana. Da bi izrasla do Božića treba je posaditi na Nikoljdan 19. decembra ili na svetu Varvaru. Ako bude zelena i bujna i godina će bila plodna i berićetna.
Na drugi dan Božića se iznosi pšenica i stavlja na rodne voćke. Simbolizuje život oživljavanje prirode i ukazuje na to kakvi će usevi biti. U gradovima gde nema plodnih stabala voćki mlada pšenica se može staviti na bilo koje drvo u parku – jedino što je bitno je da se ne baci.
“Sve oko Božića je usmereno ka prirodi, ka novoj vegetacionoj godini, ka novom letu zbog rađanja i plodnosti. Svako domaćinstvo koje poseduje recimo vinograd šalje domaćina u vinograde da se nazdravlja Božiću. Nose se i delovi badnjaka i kače za vinovu lozu da bi bilo grožđa, a vinograd rodan”, objašnjava etnolog Vesna Marjanović.
Dodaje da se na Badnji dan, kad se unese badnjak, stavlja na ognjište, kasnije u šporet da pregori i onda se delovi badnjaka nose u štale, a nose se i u vinograde ili na njive kako bi bile plodne.
Deo badnjaka se čuva i iznosi se na mali Božić, to jest na julijansku Novu godinu koja ima rituale vezane i za Božić. Badnjak se u nekim krajevima nazivali i veseljak. Stari zapisi kažu da su Sloveni uvek poštovali šume i hrast kao najsvetije drvo s božanskim duhom.
Spaljivanje badnjaka usred zime nagoveštavalo je ponovno rađanje sveta. Jedan od najlepših božićnih običaja je Mirboženje s težnjom da se održi mir i prekine zavada među ljudima pa se pri susretu pozdravljamo sa “Mir Božiji -Hristos se rodi”.
Izvor: espreso.co.rs
