Zorana Lazarević. Milica Nikolić. Milica Mršulj. Tri imena a jedna osoba, a priča od koja topi srce, a i padne i koja suza radosnica. Sve je počelo zime 1994. godine, kada je jedna beba u februaru mesecu pronađena kraj kontejnera ispred muzičke škole u Gnjilanu.
Milica je danas hrabra i uspešna žena, te nam otkriva kako je uspela da se prebrodi celu situaciju i postane najbolja verzija sebe.
– Rođena sam 1994. godine na Kosmetu – Gnjilane, i jedino što znam jeste da sam ostavljena u kutiji kraj kontejnera. Moja majka me je tamo ostavila i otišla, a potom me je našao neki slučajni prolaznik koji je pozvao policiju. Znam da je bilo jako hladno, jer je bila zima, a ja sam bila u kutiji, bila je subota u Ulici cara Lazara – kaže mlada Milica, a danas je srećna žena i još srećnija majka.
Roditelji koji su je usvojili, učinili su sve da joj život bude lepši. Međutim, ostavilo ju je bez teksta, ono što se kasnije desilo.
– Srećno sam živela, kao i svako dete, bezbrižna. Moja porodica koja me je usvojila mi je pružila sve, međutim jedan dan mi je promenio život iz korena. Te 1999.godine igrala sam se sa decom napolju i oni su mi rekli kako sam ja usvojena i da nemam ni oca, ni majku. Tada su počeli da “ratuju” sa mnom jer sam ja neko ko nema nigde nikoga – kaže Milica da je to bio dan koji joj je preokrenuo život iz korena.
Kada je odrasla, Milica je želela da nađe biološke roditelje, htela je da sazna ko su ti ljudi koji su je ostavili bez trunčice samilosti.
– Tragala sam za njima, ali nije bilo nikakvih dokaza. Rečeno mi je da nema nikakvih papira, jer je Kosmet u pitanju i da su svi ti papiri nestali. Jednom sam slučajno naletela na neku grupu za druženje ljudi iz Gnjilana, i njih sam upitala da li se sećaju tog slučaja. Ubrzo su stigli neki odgovori jer su se svi sećali devojčice koja je ostavljena po zimi. Saznala sam ime majke, a onda sam je i kontaktirala – kaže Milica i dodaje:
– Nije pokazala kajanje, ona ima novu porodicu i izgleda kao žena koja to nikada ne bi uradila. Sve mogu da joj oprostim, razumela bih da me je dala na usvajanje ili ostavila u bolnici, ali ovako ne mogu.
Pošto je sada i sama majka, Milica nikako ne može da shvati kako je neko u stanju da učini tako nešto.
– Tragala sam za ocem, takođe, a majka mi je rekla da je to čovek koji više nije među nama. Ipak, pojedini ljudi su mi rekli kako je moja biološka majka bila sa nekim uticajnim čovekom sa Kosmeta – kaže Milica.
Milica je danas srećna žena, ima svoju porodicu, koju beskrajno voli.
– Danas imam svoju porodicu, a ono što je karakteristično jeste da sam prvu porodicu dobila 18. maja 1994. kada su me usvojili, a drugu porodicu kada sam se udala, što je bilo 18. januara 2020. Ipak, za mene je najsrećniji dan u životu 18. septembar 2021. godine, kada sam dobila sina Iliju. Jedina sam osoba koja je imala tri prezimena, zavedena sam kao Zorana Lazarević, Milica Nikolić i danas sam Milica Mršilja. Ali nakon svega, mogu da kažem da sam srećna žena i majka i sve se desilo kako je trebalo – priča nam Ilijina mama.
– Oni mene podržavaju u svemu, inače sam glumica i igrala sam u preko 150 predstava, napisala sam i autobiografsku knjigu. Pored toga i dva romana a sada radim na televiziji u Leskovcu. Svekrva mi je sjajna, bavimo se proizvodnjom testa i kolača, a nikada nisam sebe mogla tako da zamislim. Uskoro če biti još jedan roman i nekoliko predstava, vraćam se sa trudničkog bolovanja na put umetnosti koji volim i koji čini moj život ispunjenim – dodaje naša sagovornica.
Milica kaže i da uprkos tome što majka nije htela da je vidi, ipak je morala, jer je ona stalno zbog posla na televiziji. Posvetila joj je čak i jedan video.
– Majka te baci pored kontejnera na ulici 1994. god, a 20 godina kasnije te gleda na svim televizijama – napisala je ova hrabra Ilijina mama.
Izvor: kurir.rs
