Jedan od najvećih hrišćanskih praznika je Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice. Ovaj praznik slavimo kao uspomenu na Bogorodicu i srpska pravoslavna crkva i vernici slave ga 28. avgusta kada se završava i post koji traje.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je čak nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događaja, nastavila je da obavlja njegovu misiju.
U Svetom pismu ne postoje podaci o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Na ikonama se ovaj praznik predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima. Sa obe strane ležaja nalaze se svećnjaci sa upaljenim svećama.
Uz noge Bogorodice Sv. Petar kadi kadionicom, uz glavu su Sv. Apostol Pavle i Sv. Apostol Jovan, a ostali Apostoli su uz odar. Prisutni su i veliki hrišćanski pisci Sv. Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej koji drže Jevanđelje, tu su i žene koje plaču.
Iznad Bogorodice je Hristos koji drži dušu Bogorodice u vidu deteta, okružuju ga svetlost i Anđeli. Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.
Veliki broj crkava i manastira srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Po običajnom kalendaru danas se ne rade poslovi u kući i oko nje. Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.
Počinju i Međugospojinci, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatra se da je najbolje tada brati lekovito bilje kojim se leče razne bolesti.
Veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u kući.
Svi običaji za ovaj praznik vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato, danas u jelo treba staviti malo bosiljka, i poslužiti ga ukućanima. Veruje se da na taj način Presveta Bogorodica štiti od zla.
Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.
Praznik Uspenja presvete Bogorodice je jedan od četiri velika praznika posvećen Djevi Mariji. Ovaj se praznik ističe, jer je na taj dan Majka Božja stigla pre presto svog Sina odakle ga moli za spas svih nas. Hrišćani u nju veruju kao zastupnicu pred Hristom.
Na ovaj dan hrišćani odlaze u ckrvu, a oni koji su postili, pričešćuju se na jutarnjoj molitvi. Da bi se danas molili Bogorodici čistog srca, hrišćani praštaju onima koji su im učinili nešto loše i mole za oprost one o koje su se sami ogrešili.
Danas se izgovaraju ove reči:
Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je sa Tobom. Blagoslovena si Ti među ženama I blagosloven je Plod utrobe Tvoje, Jer si rodila Spasitelja duša naših!
Izvor: kurir.rs
