Beograđanin izdao nekretninu, sada strahuje od izvršitelja: Podstanar prijavio firmu na njegovu adresu

|

Mnogi građani uložili su novac u nekretnine kako bi ostvarili dodatni prihod izdavanjem prostora. Tako je razmišljao i Beograđanin koji se javio redakciji portala MONDO nakon što je doživeo situaciju koju nije mogao ni da zamisli. Kako tvrdi, izdao je stan muškarcu koji je na tu adresu, bez njegove saglasnosti, prijavio firmu. To je saznao tek kad je na vratima zatekao obaveštenje suda. Sad strahuje da mu u nepokretnost ne uđu izvršitelji.

“Stan sam izdao sa ciljem da popravim svoj mesečni budžet, a sad postoji mogućnost da će to skupo da me košta. Podstanar sa kojim sam potpisao ugovor da mu izdajem stan je bez mog znanja na njega registrovao firmu. Kad sam se obratio sudu za pomoć rekli su mi da moram da podnesem tužbu i da početne troškove moram sam da platim iako nisam ništa uradio”, započinje priču Beograđanin koji je u problemu jer je neko zloupotrebio njegovo poverenje.

Istakao je da je saznao da je podstanar registrovao firmu tako što je na vratima svog stana video obaveštenje suda. “Najverovatnije taj poziv znači da firma ima neko dugovanje. Na osnovu te pretpostavke sam razgovarao sa prijateljem koji je advokat koji me je obavestio da izvršitelji imaju pravo da uđu u moj stan kako bi naplatili dugovanja firme”, kazao je sagovornik.

Dodao je da mu je čudno kako je podstanar bez njegove saglasnosti mogao da registruje sedište firme na njegovoj adresi. Advokat Lazar Borozan objasnio je za portal MONDO da sedište predstavlja mesto odnosno adresu iz koje se upravlja poslovanjem privrednog društva i pri registraciji sedišta Agencija za privredne registre ne proverava osnov po kome društvo koristi prostor koji je naveden kao sedište.

“Bez saglasnosti vlasnika prostora zakupac može da registruje sedište društva na nepokretnosti od vlasnika prostora. Dakle, u postupku registracije sedišta nije nužna saglasnost vlasnika prostora”, objasni oje advokat. Iz objašnjenja, koje je dao za MONDO, proizlazi zaključak da bilo ko može da prijavi firmu na bilo koju adresu. “Jeste, to je vrlo nezgodno. Konkretno, pravna lica, odnosno privredna društva, bi hipotetički mogla na bilo koju adresu da se prijave”, istakao je naš sagovornik.

Napomenuo je da se potencijalna opasnost za vlasnika prostora ogleda u eventualnom postupku izvršenja.

“Kad je neko lice prijavljeno na adresu nepokretnosti ili kada je, kao u ovom slučaju, registrovano sedište društva, postoji mogućnost da se prinudno izvršenje sprovodi u nepokretnosti od vlasnika, odnosno baš na toj adresi. U slučaju da prijavljeno lice ili društvo imaju neki dug, taj dug bi mogao da se naplati prodajom pokretnih stvari od tog prijavljenog lica, odnosno od tog društva, pri čemu bi tad izvršitelj fizički bukvalno ušao u taj prostor u kome je registrovano sedište i popisivao pokretne stvari iz tog prostora”, rekao je Lazar Borozan.

Objasnio je da izvršitelj nije dužan da obavesti vlasnika stana da će ući u nepokretnost koja njemu pripada.

“Izvršitelj obaveštava izvršnog dužnika, što bi na primer, u slučaju da zakupac koristi prostor i da je zakupac dužnik, značilo da bi sva obaveštenja izvršitelja stizala zakupcu. Da li bi zakupac obavestio vlasnika prostora to je već pitanje. Izvršitelj ne bi tražio dozvolu vlasnika. Oni ne ulaze u nepokretnost u smislu da bi mogli da prodaju nepokretnost vlasnika već da naplate dug prodajom pokretnih stvari”, rekao je.

U slučaju da su popisane stvari imovina vlasnika prostora, vlasnik ima pravo da u postupku izvršenja uloži prigovor trećeg lica radi sprečavanja prodaje. Ukoliko vlasnik stana na vreme shvati da je podstanar ili neko drugo lice registrovalo sedište društva na njegovu adresu, vlasnik može da podnese tužbu sudu radi brisanja registrovane adrese sedišta.

Kad se vlasnik nepokretnosti obrati sudu, postupak je hitan i relativno brzo se to reguliše. “U tom slučaju kad bi vlasnik podnosio sudu tužbu za koju se ustanovi da je osnovana i ako to društvo ne bi registrovalo na nekoj drugoj adresi sedište, moglo bi da dođe do prinudne likvidacije društva. Suštinski gledano postoji mehanizam da se to spreči. Kod bilo kog sudskog postupka, strana koja izgubi, u 99 odsto slučajeva, plaća sudske troškove. Ali ako ta strana ne poseduje imovinu iz koje mogu da se naplate troškovi, njih bi faktički snosio tužilac, odnosno vlasnik stana”, zaključio je razgovor za MONDO advokat Lazar Borozan.

Iz Agencije za privredne registre (APR) su objasnili koja je dokumentacija potrebna za otvaranje firme. Dokumentacija zavisi od pravne forme privrednog subjekta čije se osnivanje registruje u APR-u.

Istakli su da se Agenciji ne dostavlja dokaz o pravnom osnovu za korišćenje poslovnog prostora. Za MONDO su detaljnije objasnili kakav je postupak registracije u Agenciji. “Predmet registracije i način registracije propisani su Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Pravilnikom o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju.

Zakonom o privrednim društvima je propisano da je sedište društva mesto i adresa na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom, statutom ili odlukom skupštine društva; da se adresa sedišta društva registruje u skladu sa zakonom o registraciji; da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva”, navedeno je iz Agencije za privredne registre.

Na zahtev lica koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji, a presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije. Ako društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.

“Zakonom je propisano da je sedište preduzetnika mesto na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnost; da mesto obavljanja delatnosti mora ispunjavati uslove utvrđene propisima za obavljanje te delatnosti i da se adresa sedišta preduzetnika registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Pravilnikom o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za registraciju propisano je da je predmet registracije, između ostalog, adresa sedišta. Postupak registracije se pokreće podnošenjem popunjene registracione prijave, u koju podnosilac prijave, između ostalog, unosi podatak o sedištu privrednog društva ili preduzetnika. To lice snosi odgovornost za tačnost i istinitost podataka dostavljenih državnom, odnosno registarskom organu, radi registracije i objavljivanja. Objavljivanjem podataka i dokumenata na internet stranici Agencije za privredne registre, završava se njena nadležnost.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, registrovani subjekt, kao poreski obveznik, ima zakonsku obavezu da uvek bude dostupan poreskim organima radi kontrole. Ukoliko poreski organ, u postupku kontrole, utvrdi da se registrovani privredni subjekt ne nalazi na registrovanoj adresi sedišta, može da oduzme PIB i da donese ostale zakonom propisane mere zabrane. Takođe, inspekcije kontrolišu registrovane privredne subjekte i utvrđuju da li ispunjavaju uslove za obavljanje registrovane delatnosti, te donose mere iz svoje nadležnosti”, zaključili su za MONDO iz APR-a.

Iz Privrednog suda u Beogradu su objasnili da je do 2004. ovaj sud bio registarski sud, ali da je od te godine nadležnost za postupanje po zahtevima za registracije privrednih subjekata prešla na Agenciju za privredne registre. “U postupcima osnivanja privrednih društava ili promene sedišta, postupajuće registarske sudije su obavezno tražile dokaz o pravnom osnovu korišćenja sedišta i nije bio dovoljan samo Ugovor o zakupu, već je tražena i saglasnost vlasnika odnosnog stana za konkretnu namenu”, naveli su.

Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor od Komore javnih izvršitelja na koji način se popisuje pokretna imovina u stanu na čijoj je adresi prijavljeno sedište društva.

Izvor: mondo.rs