“Nikog nema da mi otvori vrata, da pita da li sam jela”: Baka Aničina priča slama srca – Rodbina negira njene navode

|

Priča o Anici Milovanović je priča o svakoj majci koja je izgubila svoje dete i ostala sama u četiri zida. Osamdesetpetogodišnju Anicu život nije mazio, ostala je bez oca, dve ćerke odrasle su kod prvog muža, a sa drugim je živela loše, ali ipak, njena najveća bol je gubitak ćerke.

Nekada je, kaže bila velika žena, danas sebe naziva mučenicom. Sama u četiri žida, a svaki kutak kuće odiše uspomenama. I dok pokazuje njene fotografije, priseća se da je davne 1965. godine došla da živi kod Radomira, udovca sa dve ćerke, a ona je dovela jednu devojčicu, jer su dve ostale kod prvog muža i čuvala sve tri podjednako. Sa Radomirom je dobila još jednu ćerku, Lelu. Nije bila maćeha, kaže, bila je majka, a danas, kroz suze izgovara, nikoga nema vrata da joj otvori, da je pita da li je popila lek, da prozbori po neku reč.

“Čuvala sam njegovu ćerku od osam meseci i volela je kao svoje dete i jednu stariju od 3 godine, nikada ih nisam odvajala od svoje dece. Ovoj jednoj ne mogu da zamerim, iako sam je očuvala, otišla je da radi, ne obilazi me nikada, ni ona, ni njene ćerke”, priseća se prošlosti, dok govori o bolnoj sadašnjosti.

Baka Anica danas živi od 24.000 dinara muževljeve penzije, u stanu koji je prepisao ćerki Leli, ali njena primanja nisu bila dovoljna da pokriju troškove sahtane, pa je morala da se zaduži.

Ćerke su joj bile kada je davala pomen Leli, ali na pitanje novinara da li joj pomažu, ona odgovara: “Ne mogu da mi pomažu, ko sad kome može da pomaže, ja imam penziju, 24.000 dinara, ne kukam, dok sam mogla ja ispletem čarape, pa prodajem”.

Ubrzo pošto je objavljen članak o Anici, iz Amerike se javila jedna od ćerki starice i negirala sve što je njena majka kazala.

“Ona to priča iz tuge i očaja. Nije materijalno ugrožena i nije se zadužila, to nije tačno. Mi je sve volimo i obilazimo je konstantno. Bila je letos mesec dana kod moje sestre, može kod sve nas da provodi vreme, ali neće. Mi je veoma poštujemo i pazimo na nju, trudimo se da joj ne nedostaje ama baš ništa. Ako nama ne verujete, pitajte u komšiluku”, rekla je žena plačući, očajna što je priča o baka Anici objavljena.

Izvor: blic.rs