Masna zarada ili masna prevara? Isidor posadio paulovniju pa se gorko pokajao: “A kažu 50.000 evra za 4 godine”

|

Paulovnija je možda najkontroverznije drvo koje je stiglo u Srbiju. Pratile su ga razne priče – od prevarenih ljudi koji su želeli da ga gaje, a dobijali su nešto drugo, preko onih koji su uzimali loš sadni materijal, do onih koji nisu ni znali da ima više vrsta i da većini ne pogoduje naše podneblje i uslovi gajenja.

Nekoliko godina kasnije održali su se samo oni koji su uzgoj ove kulture shvatili ozbiljno, dobro se informisali, a sadni materijal kupili od proverenih proizvođača i u svemu pratili uputstva struke. Ipak, sve ovo ne menja činjenicu da je reč o biljci koja izuzetno brzo raste i čija je korist višestruka.

Paulovnija ima široku primenu: u industriji se koristi za izradu muzičkih instrumenata, koristi se u brodogradnji, avio-industriji, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i drugih predmeta od drveta, kažu stručnjaci.

Stabla paulovnije gore kao plin, a kalorijska vrednost jednog kubika ovog drveta je ravna jednom kubiku mrkog uglja. Jedan hektar, na kojem stane 6.200 sadnica, za četiri godine može doneti zaradu i do 50.000 evra.

Vođen ovom pričom, Isidor je svoju ušteđevinu uložio u uzgoj ovog drveta i gorko se pokajao.

“Ovo ovde je moj zasad paulovnije, jedan od mojih najvećih promašaja u životu, jedna od mojih najvećih promašenih investicija, ispričao je Isidor koji ima imanje na selu. U vreme vanrednog stanja, kaže, imao je malo para i malo vremena pa se odlučio za brzorastuće drvo – paulovniju.

On je ispričao i nabrojao sve greške u propalom biznisu. Počev od kasne sadnje, žilogriza, napada srndaća i srna koje su sve oglodale… Isidor nije nezadovoljan ovim drvetom, ali jeste svojim greškama. Dodaje i da im je potrebna nega, mnogo više nego što je mislio, i da su im potrebni zavetrina i mnogo vode, što se i vidi i na jednom od snimaka iz roditeljskog dvorišta gde negovane paulovnije lepo rastu. Pošto živi selu, on je drvo paulovnije hteo za drvnu građu, daske, stubove kojih na selu nikad dosta, jer je takvo nešto uvek potrebno.

Za razliku od Isidora, Vladan je u ovaj posao krenuo ozbiljnije i pod zasadom tog drveta ima 20.000 hektara u okolini Mladenovca i Velike Plane. Vladan je sve uradio po savetu stručnjaka i plantaža mu je perfektna. Na svojim hektarima ima više od 15.000 stabala.

Vladan inače nije agronom niti ima iskustva u poljoprivredi ali je samo, kaže, slušao struku i ispoštovao sve što mu je savetovano. Drveće seče po godištu u zavisnosti od toga za šta će to drvo dalje da se koristi i za šta prerađuje. Među problemima u uzgoju mogu biti i detlići koji ova stabla prosto obožavaju.

Izvor: kurir.rs