Danijel Dane Biorac, pre 6 godina otišao je na Goliju i tu ostao. Rođen je u Novom Pazaru gde je završio i osnovnu i srednju školu. Bio je odličan đak i roditelji su hteli da ide na fakultet ali on nije želeo takav život.
“Ovo je šesta godina kako sam prezimeo ovde, i kako nisam silazio u selo. Imao sam 15-ak godina kad sam došao ovde, kad sam izašao iz škole sve sam datume pozaboravljao. Ovde to nama ne treba ništa, ni datum, ni dan, ni mesec, ništa. Gledamo u nebo, prema Bogu i kakvo je nebo i to ti je nama jedino, sat nam ne treba. Živim od stoke i planine. Leti živimo lepo, možeš da obrneš paru, bereš šipurak, kleku, pečurku, borovnicu, drvo sečeš, prodaš stoku. Zimi nikako. Pred kraj zime je najgore. Kupimo pre zime namirnica šta nam treba za šest meseci i više ne silazimo”, priča Dane.
O Danijelu je snimljena i emisija, a kada je istu pogledala devetnaestogodišnja Kristina iz Sarajeva, odlučila se na radikalni korak. Početak ljubavne priče gorštaka i devojke iz grada bio je zanimljiv.
“Videla sam ga u emsiji, svideo mi se. Čestitala sam mu što vodi takav život, rekla sam mu da bih došla kod njega. Privuklo me to što je ozbiljan, hoće porodicu, brak i nije neki nezreo”, priznaje Kristina. Ona je krenula iz Sarajeva 29. novembra, dok roditelji nisu znali gde ide, pa je morala da pobegne.
“Jedva sam čekala do dođem, nisam znala da li će me stvarno čekati na stanici. Razmišljala sam o tome da ću doći u drugu državu, a da njega neće biti, biću izgubljena. Čuli smo se preko telefona u toku puta, ali još nisam bila sigurna da će me čekati”, ispričala je Kristina, a Dane se nadovezuje:
“Tražio sam goveda, ne mogu da ih nađem, a ja treba da idem za Pazar. Kakva goveda, magla, ja samo gledam u telefon, poruku da pišem. Ali ugasio mi se telefon i ja ne znam da li će doći. Odem, pusti goveda, dođem da napunim telefon. Isto kao što ona nije verovala, tako nisam ni ja verovao da će ona da dođe”, priča Dane.
Nakon tri dana otišli su kod Kristininih roditelja da se upoznaju. Dane je tada prvi put napustio Srbiju. Svojom pričom i pojavom osvojio je i njene roditelje. Kristina je sada u trećem mesecu trudnoće.
“Malo me jedino strah jer je prvo dete, da li će sve biti u redu, daleko je od doktora i grada. Sramota je da nema puta i struje za to dete, kao što smo se rađali mi i stari, ali je bilo drugo vreme i drugačije se živelo, a sad je sramota”, kaže ona.
Nadležni su im obećali struju, sad postoji rok od šest meseci da se to i realizuje, da imaju frižider, toplu vodu u bojleru i da televizor gledaju bez agregata.
Izvor: mondo.rs
