Tartufi su najcenjenija i najskuplja jestiva gljiva na svetu. Pored izuzetnog ukusa, poznata je i po lekovitim svojstvima. Uprkos tome, kao i sveobuhvatnim naučnim istraživanjima kojima je utvrđeno značajno bogatstvo tartufa u Srbiji, broj onih koji su u vezi sa njima razvili ozbiljan posao, nije veliki.
Jedan od onih koji je video šansu da sa skupim gljivama napravi porodični biznis je Živadin Kolarić iz Pančeva, vlasnik firme koja je registrovana za sakupljanje šumskih plodova i trgovinu.
“Trinaest godina sam se bavio prodajom auto-delova, ali kada sam poželeo nešto novo i video da mnogi kreću sa sopstvenim biznisom, proizvodnjom, počeo sam da razmišljam u istom smeru. Porodično volimo prirodu, izlaske u šetnju, odlaske na planine, interesuje nas hrana vezana za prirodu, pa se tako rodila ideja da spojimo to što nam je lepo sa nečim korisnim, da izvučemo iz prirode nešto najbolje što se može”, započinje priču Kolarić i dodaje da su tako rešili da krenu da traže tartufe, i ne samo da traže već i da se ozbiljno posvete tom poslu.
Pre desetak godina Živadin je počeo da se interesuje za tartufe, da ih proučava, svestan od početka da pronalaženje ovih gljiva i bavljenje istim zahteva mnogo vremena, strpljenja i ulaganja.
“U tim pripremama za ono što će kasnije doći, od presudne važnosti bilo je da nabavimo pse i da ih obučimo za traženje tartufa. Poznato je da postoji posebna rasa pasa – legato romanjolo, bez kojih jednostavno ne možete ni da idete da tražite ove pečurke”, kaže Kolarić objašnjavajući da se psi, da bi ih pronalazili, istreniraju u traženju sira jakog mirisa skrivenog u zemlji.
Živadonova firma osnovana je 2016. godine, a tri godine kasnije porodica je počela sa proizvodnjom raznih proizvoda na bazi tartufa, kao što su karpaćo crnog tartufa, maslinovo ulje sa aromom crnog tartufa, takođe i maslinovo ulje sa aromom belog tartufa, džem od maline i sa crnim i sa belim tartufima i drugi.
“Samo je porodica uključena u sve ovo, nemamo druge zaposlene. Tražimo tartufe skoro po celoj Srbiji. Bele pored korita reka, a crne po planinama. Snabdevamo restorane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, imamo i jednu svoju prodavnicu u Pančevu, a naši proizvodi se mogu naći u još nekim drugim radnjama, pre svega u Beogradu, pa ljudi kupuju, ali i poručuju preko sajta. Takođe učestvujemo na različitim sajmovima, a pratimo i vinare u njihovim nastupima, sarađujemo, jer se ukus ove gljive odlično slaže sa vinima”, objašnjava Kolarić.
Što se tiče restorana, Živadin kaže da se u njima dosta koristi, ali još ne onoliko koliko bi i oni želeli.
“Mada se to razvija i stiže do nas, još nemamo tu kulturu korišćenja nečeg novog, novih dodataka jelima, naši ljudi su više za roštilj, na ono što su navikli, ali to će s vremenom da se menja, ako već nije počelo”, ocenjuje Kolarić.
Živadin se što se tiče posla nigde ne žuri, kaže da sve može polako, promišljeno, i da će biti rezultata. A, ustvari, već ih ima, i nema zadržavanja na postignutom.
“Od pre dva-tri meseca nudimo i pečeni kravlji sir sa crnim ili sa belim tartufima. To radimo zajedno sa Poljoprivrednim gazdinstvom Miletić iz Laćisleda koje je već postalo poznato po svojim sirevima, pa smo se s njima dogovorili i da tartufe ubace u pečene sireve i to je već jedna lepa priča i ide dobro. Do kraja ove godine planirali smo da plasiramo još desetak novih proizvoda, kao što je čeri paradajz sa tartufima, masline punjene tartufima i druge”, ispričao je Živadin Kolarić.
Još nisu koristili novac koja država daje za podršku malom biznisu, jer ne žele da se mnogo proširuju.
“Verujte da je naš cilj da ljudi prvo zavole da ga jedu, da shvate prednosti tartufa, a ne da idemo na čistu komercijalu. Mi smo porodična farma, svakako da živimo od ovog posla, ali nam je isto tako važna misija u popularisanju tartufa i njihovom značaju”, poručuje za kraj Kolarić.
Izvor: kurir.rs
