Predrasude sa kojima ljudi gledaju na događaje u zemljama u kojima nisu nikada bili, umeju da budu razlog nezgodnih situacija. Jednu takvu situaciju, opisao je Srbin koji živi u inostranstvu, nakon susreta sa muškarcem drugog religijskog opredeljenja.
Željko Prodanović iz Srbije, napisao je u tekstu za rubriku “Moj život u inostranstvu” koja izlazi na portalu “Politike” priču nastalu na letu za Melbrun. Po ukrcavanju u avion, pored njega je seo musliman koji je ostao zatečen nakon što je čuo da mu je saputnik u avionu Srbin, ponajviše zahvaljujući zabludama koje je pročitao u štampi.
Tekst vam prenosimo u delovima:
“Ulazim u avion i sednem. Malo sam se začudio, avion je bio pun a oko mene je bilo nekoliko praznih mesta. I taman kad sam pomislio da ću slatko da se naspavam kad poletimo, u avion je ušlo nekoliko ljudi. Muškarci obučeni u duge bele haljine, brade, muslimanske kape na glavi. Iza njih ide nekoliko žena u crnim haljinama do poda, prekrivenog lica, samo su im se oči videle”, piše Željko.
“Kada je prišao, jedan od muškaraca mi je rekao: „Izvinite to je moje sedište i pokazao na mesto pored mene.” Kada se on smestio iza nas su sela druga dva muškarca i žena. Na sedišta levo od mene su sele tri devojke.
Muškarac pored mene ubrzo je izvadio neku knjižicu i počeo da čita. U stvari i nije čitao, knjižicu je držao u ruci a on je sklopljenih očiju šaputao. Shvatio sam odmah da recituje Kuran”, priseća se Željko.
Slušao sam ga još neko vreme, a onda me stigao umor i zaspao sam. Kad sam se probudio sused se nasmešio i razmenili smo nekoliko uobičajenih reči.
“Ja se zovem Omar”, reče mladić i pruži ruku. Iza su moja majka, otac i brat. Preko puta su moje sestre”.
“Drago mi je. A ta knjiga koju čitaš, je li to Kuran?”, upitao je Srbin.
“Da, ali ja ga ne čitam, znam ga napamet. Znate, mi smo muslimani. Poreklom smo iz Indije, a onda su Englezi moje pretke odveli na Fidži da rade na plantažama šećerne trske. Moji roditelji su pre trideset godina došli na Novi Zeland, otac ima prodavnicu, brat je završio za hodžu i radi u džamiji u Hendersonu”, ispričao je on.
A kada je Omar upitao Željka za poreklo i saznao da je poreklom iz Bosne, musliman je skočio od sreće.
“Pa moja rođaka je udata za Bosanca. Njegovo ime je Adnan. Joooj, vi Bosanci ste stvarno preživeli strašne stvari. Ja sam mlad i tih vremena se ne sećam, ali sam čitao, a i Adnan mi je pričao. Srbi su vam toliko zla naneli. Nek vam dragi Alah da svako dobro”, rekao je Omar i dodao:
“Znate gospodine, mi muslimani smo braća, svejedno gde živimo. A to što su vama Srbi uradili, to je nečuveno. Sve sam čitao, sve znam. Srbi su najveća gamad koja je hodala po ovoj planeti. Evo, kunem vam se ovim Kuranom, ja ne znam da mrzim, Alah mi to zabranjuje, ali kad bih sreo nekog Srbina, tad bih zaboravio i Alaha i Kuran, i rođenim rukama bih ga uništio. Pa što mi odmah niste rekli da ste iz Bosne? Je l’ mogu da vas zagrlim,” reče i zagrli me.
A onda je Željko priznao da je Srbin.
“Trebalo je videti to lice. Do tada nasmejano, bezazleno lice se pretvorilo u sfingu. Za ovih desetak minuta razgovora sam shvatio da je Omar inteligentan i obrazovan momak. Ali očito, delile su nas predrasude”.
Dva saputnika su se na kraju putovanja pozdravila, ali na Omarovom licu ostao je zaleđen izraz.
Izvor: blic.rs
