Ivan napustio kancelarijski posao pa se vratio u selo: Kupio plac i pokrenuo sopstveni biznis

|

Ivan Jelisavčić je pre skoro dve decenije započeo posao sa ribnjakom na jezeru u Zaovinama na Tari, a nije ni slutio da će mu glavni neprijatelj biti ptice – kormorani i čaplje. On godinama unazad razmišlja kako da zaštiti svoj ribnjak, a da ne povredi ptice i sačuva prirodu.

– Mi ovde gajimo kalifornijsku pastrmku od 5, 10, 15 grama do konzumne pastrmke od 350 do 400 grama. Imamo 51 bazen pet puta pet metara dubine od 7 do 10 metara. Sa mnogim stvarima izlazimo na kraj, kao što su variranja nivoa jezera, tržišta, ali sa pticama je neprikidna borba. Najviše problema imam sa kormoranima, ali i sa čapljama – rekao je Ivan.

Ivan je pokušao mnogo toga, ali su rezultati bili slabi, pa je na kraju nabavio plinski top.

– Nabavio sam plisnki top, koji pravi eksploziju svakih 40 minuta do sat vremena, zavisi kako se podesi. Funkcionisalo je prvih sedam dana, dok se čaplja nije navikla. Sada sedi pored topa i kada ispali, nikom ništa. Čaplja i nije strašna zato što se ona nastani i lovi one ribe koje su bolesne ili kojoj nešto fali. Čak i je dobro što kupi tu bolesnu ribu – rekao je Ivan.

Ali, za kormorana ili gnjurca nema lepe reči.

– On je prava pošast. Ove godine su mi pocepali tri mreže i otišlo je preko tonu mlađi od 70 grama, a to je konzumne ribe oko 8 tona. Na dubini od 3 do 4 metara napravio je rupe na mreži. Kormoran može da roni baš duboko. Dovoljno mu je da vidi malu rupicu u mreži i onda se više puta zaleće na nju dok je ne raširi. A riba kao po komandi, jedna izađe i kao da zvizne ovim ostalim da je prate. Kormoran može da pojede i do 20 kg ribe dnevno, kada je proguta riba skoro da samo prođe kroz njega. Napravili su gnezda u šumi, i kada su velike vrućine oni su u hladu drveća, a čim pada veče, eto ih. Prošle godine su mi zbog njih otišle 200.000 komada mlađi, a to je 60 tona konzumne. Lepo sam poribio jezero, ali mi je krivo kada čujem da ribokradice bacaju mreže – žali se on.

Ivan zna da ljudima koji borave u selu nije prijatno kada čuju eksploziju.

– Žale se ljudi. U NP Tara radili su ispitivanja i utvrđeno je da nema štete na životnu sredinu. Ali, sada se ispostavilo da i to nije rešenje. Zaista volim prirodu i životinje, pa moram smišljati način kako da se odbranim, a da ne naudim pticama i prirodi – rekao je on.

Inače, on je sa 35 godina napustio beogradske ulice i posao, i pre skoro dve decenije se vratio u rodno selo svog dede. Kupio je plac, otvorio ribnjak i osnovao porodicu. Tržište ima ali bilo bi mnogo bolje kada bi se više posvetila pažnja ovoj grani privrede, jer se u Srbiju uveze 70 posto ribe, a 30 posto se proizvede.

Pored ptica, posao mu ponekad ugrozi i variranje nivoa jezera.

– Naša proizvodnja je malo specifična, jer se radi sa živim organizmom i svaki detalj je jako bitan. Moramo da vodimo računa o opadanju jezera, pošto je ovo reverzibilno jezero, pa kad je nisko imamo previše bolesti koje se javljaju. Ove godine je od februara nivo jezera dobar. Isprazni se 5 do 10 metara, pa se toliko i napuni. Tako treba da se radi, a ne kao prošle zime kada se nivo jezera spuštao i do 60 i 70 metara – rekao je Ivan.

Pored ribnjaka on planira da iduće godine pokrene i seoski turizam. Već je izgradio 3 brvnare i restoran, u kojem će na meniju sigurno biti sveža pastrmka.

Izvor: kurir.rs