SPC i pravoslavni vernici sutra slave praznik Cveti, koji se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, proslavljamo i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek se obeležava nedelju dana pred Vaskrs, a dan nakon Lazareve subote.
Praznik je dobio ime po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja. Narodni običaji više slave buđenje prirode.
Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Što se tiče radova, ovaj praznik je izuzetak, jer baš na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače. Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.
Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, a žene plodnije.
Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, kako bi “ožarila” i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe. U Šumadiji se momci i devojke okupljaju na igralištima i raskršćima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva, jer traje post.
Upravo to je jedna stvar koju vernici često zanemare, a jednostavno se ne sme činiti na ovaj praznik. Dakle, onaj koji se veseli i peva, prema narodnom verovanju navući će gnev božji na svoju kuću i naneti joj zlo.
Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.
Izvor: espreso.co.rs
