Pred kraj Časnog posta počinju pripreme za proslavu najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa, farbanjem jaja kojima će se svi članovi porodice omrsiti nakon pričešća. Ovaj posao većina domaćica obavlja na Veliki petak, ali u nekim krajevima sprovode običaj nalaže da se jaja farbaju na Veliki četvrtak, odnosno na Veliku subotu.
Etnolog Snežana Ašanin iz Muzeja u Čačku za Ona.rs objašnjava zašto su običaji različiti i kako su se menjali tokom vremena.
“Jasnog pravila o danu kada će domaćice ofarbati jaja za Vaskrs nema, važno je dočekati ovaj praznik sa korpicom ofarbanih jaja na porodičnoj trpezi”, objašnjava Ašanin.
Danas u najvećem delu Srbije domaćice farbaju jaja na Veliki petak. Iz praktičnih razloga domaćice odlučuju da ofarbaju i ukrase jaja za vaskršnju trpezu na Veliki petak, jer smatraju da to nije težak posao i da će tako uštedeti vreme za druge obaveze.
Nekada se, podseća Ašanin, običaj farbanja jaja nije praktikovao za Veliki petak:
“Poslednji petak pred Vaskrs je najtužniji dan u godini, dan kada je Isus Hristos razapet i dan koji se provodi u najstrožem postu i molitvi. Na Veliki petak se ne dodiruju igle i ekseri da se ne bi iznova “vređale” Isusove rane, niti se loži vatra, jer je ona simbol radosti. Iz toga razloga domaćice nisu ni mogle da farbaju jaja za Vaskrs na Veliki petak, jer su morale da lože šporet, pa su taj običaj sprovodile na Veliki četvrtak ili na Veliku subotu”, pojašnjava etnolog.
Snežana Ašanin navodi još jedan običaj u vezi sa farbanjem jaja:
“Domaćice su se trudile da uvek započnu farbanje jaja rano ujutro, čim sunce izađe. Zapravo, svaki posao koji simbolizuje radost započinjale su dok sunce napreduje, kako bi i njihovu porodicu pratili napredak i sreća”, zaključuje etnolog.
Izvor: ona.telegraf.rs
