Voditeljka Tamara Grujić u svojoj ispovesti govorila je o svojoj mezimici Lenki, braku, starim i novim projektima.
Dosta radite, uporedo ste porodična žena. Šta se događa kada primetite da jedan od ova dva segmenta trpi?
– Ne dozvoljavam da trpi bilo šta od pomenuta dva. Stara sam škola, iza svega stoje velike pripreme, a ako se ipak dogodi da se u nekom smislu spotaknem, upregnem se da to nadoknadim. Jedino što od početka mog rada na terenu zaista i uvek trpi jesu moja fizička spremnost i moji prijatelji. U Beogradu sam navikla da treniram pet puta nedeljno i da se svakodnevno viđam s društvom. Sada imam običaj da nam dva puta godišnje ogranizujem trodnevni izlet i svi se uvek odazovu. Često ih dovlačim i na teren – rekla je Tamara.
S kakvim izazovima se, kada je Lenka u pitanju, vi i suprug u poslednje vreme susrećete?
– Ne govori, ali je počela da se služi pantomimom i odlična je u tome (smeh). Voli da dođe na set. Nastojimo da se igramo s njom, budimo joj maštu i razvijamo motoriku. Shvatili smo da kao roditelji moramo da budemo pametni. Čitamo knjige doktora Ranka Rajovića o NTC sistemu učenja i ne dajemo joj telefon. Eventualno je pustimo da ujutru pogleda crtaće na njemu i uveče pre spavanja dok čeka klopu. Iskrena da budem, plašim se budućnosti. Prestravljena sam zbog društvenih mreža i njihovog velikog uticaja na mlade. Prosto se čovek zapita ko će nas za deceniju-dve lečiti, ko će nas braniti na sudu. Koliko god da sam, s jedne strane, uplašena, svedok sam, s druge, da je moguće u 21. veku imati divno vaspitano dete, željno obrazovanja. Moji prijatelji iz “Krsmanca” primer su za to.
Da li je pomenuti strah razlog da vi i Vuk ostanete na jednom detetu?
– Ma ne, mi želimo drugo dete i nadamo mu se oboje što pre. Kada bismo, recimo, dobili blizance, bila bih najsrećnija osoba na svetu. Vuk i ja smo Lenku dobili kasno, stariji smo roditelji, stoga ne bismo voleli da posle nas ostane sama, bez rođenog brata ili sestre.
Kako biste u jednoj rečenici opisali svoj brak?
– Brak je užasna borba. Lično sam imala sigurno dve-tri krize, koje su posledica toga što smo Vuk i ja karakterno različiti. Dok ja mnogo radim na terenu, on je kućni tip. Voli da kuva i to čini odlično, bavi se i cvećem na terasi i pedantan je. Sigurna sam da će Lenka to povući na njega. Već sada, kada on nešto kuva, ona stoji na hoklici i kao priprema svoje špagete. Ujutru me zajedno bude usisivačem, on velikim, ona malim igračkom (smeh). Zasigurno je da su tolerancija i činjenje jedno drugome stvari koje brak čine dobrim. Najveći ponos, stoga, osećam što sam Vuka nakon 10 godina truda inspirisala da skine 12 kilograma. Stalno mu govorim koliko je lep i ljubim ga kao malo dete. Volela bih kada bi Lenka nasledila njegovu pedantnost i ljubav prema domu, a od mene preduzetnički duh.
Izvor: story.rs
