Tamara Vučić podelila deo svog dnevnika iz mladosti: “Nemam ni na koga da se oslonim, nikome da se poverim…”

|

Tamara Vučić gostovala je danas na konferenciji Teen Talk, gde je govorila i odlučila sve da iznenadi slatkim potezom. Ona je smelo pročitala nekoliko stranica iz svog dnevnika koji je vodila u mladosti.

– Ja ću sada uradili jednu potpuno ludu stvar, koju možda ne bi trebalo da radim, ali tako sam odlučila. Pročitaću vam jedan deo iz mog dnevnika, koji sam pisala u tom periodu u kojem se vi sada nalazite. Uvid u ono što piše u ovim sveskama do sada nije imao niko osim moje majke koja je krišom čitala moje dnevnike. To samo znači jednu stvar, da ih ja nisam dovoljno dobro sakrila. Nemojte da mi se smejete, ovo je zaista moja intima – objasnila je Tamara Vučić.

Ona se otvorila okupljenima i pročitala kako se osećala tih dana, a mnogi mladi prepoznaće se u njenim redovima.

– Zamisli – tuga, strah, briga, a onda kao vrhunac svega nepravda koja te obori u prašinu u kojoj si već bio. Toliko te dokrajči da moraš da objašnjavaš, da se pravdaš, da se boriš za istinu, a nemaš snage. Znam, misliš nevin si dok se ne dokaže suprotno. Ne, draga moja, kod nas se stvar menja – kriv si dok se ne dokaže suprotno. Da, možda je to samo takvo vreme, loši ljudi… Možda me ogromni tamni oblak prekrio na neko vreme. Ne znam, a ne znam ni kako da saznam. Emotivnost je kod mene mana. Može li se izboriti sa njom? Bezvoljna sam, ali ću skupiti poslednje atome snage za borbu. To bar umem, da se borim – pročitala je prva dama.

Publika je nagradila prvu damu Srbije velikim aplauzom, a ona je istakla da ne smatra da je pisala lepo i da se namučila dok je pročitala sopstveni rukopis iz tih dana.

Ona je podelila s okupljenima još jedan pasus i pročitala reči s kojima mladima nije teško da se identifikuju.

– Moj život ne daje mi mnogo, čak ni dovoljno. Samo ono što ja od njega otmem. Ne volim da otimam, nikada to nisam ni želela. Želim da mi se stvari nude, a ne da izgaram iznova za ono što želim. Čini mi se da drugima to ide tako lako, samo meni teško. Nemam ni na koga da se oslonim, nikome da se poverim, nikoga da zovem u dva ujutru da mu kažem kako se osećam. Samo pišem. Dobro je i to. Pomaže mi da se izjadam i stavim sve na papir iako savet ne mogu da dobijem. Možda ga nađem sama, na stranicama ovim, kada se najmanje budem nadala – pročitala je.

Izvor: glossy.rs