Cena piletine je za godinu dana skoro duplirana, pa za batak i karabatak sada treba izdvojiti čak 470 dinara, dok je početkom prošle godine kilogram koštao 260 dinara. Pileće grudi su se prodavale po 360, a sada za čak 570 dinara za kilogram. Najviše je poskupeo pileći file, i to sa 500 na 880 dinara, koliko košta i najkvalitetnije svinjsko meso.
“Bila sam zapanjena kada sam videla da upakovani pileći file, od kilograma, košta malo manje od 1.000 dinara, oko 980 dinara. To je nečuveno. U tom momentu nisam pronašla piletinu u mesari, pa sam potražila upakovani proizvod. Koliko sada košta piletina, toliko je doskoro koštao ćureći file, za koji se zna da je oduvek bio skuplji. Sada i ćuretina na akciji može da se nađe po 800-850 dinara”, kaže Gordana Petrović iz Beograda, podsećajući da je upakovana piletina pre samo godinu dana koštala 500-600 dinara.
“Obim proizvodnje se smanjio, živinari zatvaraju pogone jer im se ne isplati. Ostali su samo veliki i oni koji imaju stalne kupce koji su spremni su da kvalitet plate više”, kaže Nenad Genić, proizvođač iz okoline Smedereva.
Proizvođači vape za poskupljenjem jer smatraju da samo tako mogu da sačuvaju farme.
“Živinari su najugroženiji u Srbiji jer živina kao hranu koristi one poljoprivredne proizvode koji su najviše poskupeli, kukuruz i soju, i ne može koristiti, na primer, seno kao alternativu. Tako da, osim realne cene pilećeg mesa od 260 dinara, sve ostalo je propast”, ocenjuju u Udruženju za živinarstvo.
I agroekonomista Milan Prostran poskupljenje živinskog mesa pravda skokom cena stočne hrane.
“Stočna hrana je značajno poskupela. Pšenica, koja se koristi u ishrani stoke i živine, pre samo godinu dana, koštala je 19 dinara po kilogramu, dok sada njena cena iznosi više od 40. Situacija je ista i sa kukuruzom, koji je poskupeo više nego duplo”, kaže Prostran.
On ističe da će meso uvek pronaći svoje kupce, ali je pitanje šta će građani kupovati, jer platežna moć sve više opada.
“Ko nema novca za pileći file, kupiće batake. Ko nema ni za to, ješće krilca”, objašnjava agroekonomista Milan Prostran.
Izvor: kurir.rs
