Prosečna penzija u Srbiji iznosi samo 33.731 dinara. Zato neki građani već u tridesetim godinama počinju da uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje, ne bi li obezbedili da u starosti imaju više novca.
Privatni penzijski fondovi omogućavaju korisnicima da uplaćuju novac prema sopstvenim mogućnostima, tj. onda kada mogu i koliko mogu. Što se tiče iznosa uplate, prema podacima privatnih fondova, najčešće je to oko 2.500 dinara mesečno. Taj iznos može da bude i veći i manji, izbor je na korisniku.
Osim toga, uplata može da se menja, odnosno jednom možete da uplatite 500 dinara, a drugi put 2.500 dinara. Koliki će iznos biti svakog meseca zavisi isključivo od izbora korisnika. Takođe, uplate mogu da budu redovne, na mesečnom nivou, ili povremene, a korisnik može da prestane sa uplatama kada želi.
Postoji i ugovor o članstvu u penzijskim fondovima, koji se sklapa na neodređeno vreme, ali je uslov za isplatu penzije i definisan je zakonom. Naime, sa isplatom privatne penzije može da se počne sa 58 godina života.
Takođe, u privatne penzijske fondove mogu da uplaćuju i nezaposleni, s obzirom na to da, za razliku od državnih penzija, radni staž nije uslov za isplatu novca.
Korisnik može da povuče ušteđevinu odjednom, u gotovini, a porez u tom slučaju iznosi 20 odsto. Druga varijanta je isplaćivanje određenih iznosa, primera radi jednom mesečno, sve dok celokupan iznos ne bude isplaćen.
Takođe, privatna penzija je i nasledna, a korisnik prilikom potpisivanja ugovora treba da odabere osobu koja će, u slučaju njegove smrti, naslediti novac.
Kao primer za računicu, odabrali smo tri iznosa mesečnih uplata fondu – minimalnih 500, prosečnih 2.500 i 5.000 dinara.
Izračunali smo koliko bi u ovim slučajevima iznosila privatna penzija, nakon 20 godina uplaćivanja novca. Kao period isplate penzije uzeli smo 15 godine plus prinos/dobit od 1,01 odsto ( ovaj iznos može da se menja, pa čak da ide i u minus).
Oni koji uplaćuju 500 dinara mesečno, nakon 20 godina, mogu da računaju da će tokom 15 godina isplate penzije (plus prinos / dobit od 1,01 odsto – ovaj iznos može da se menja, pa čak da ide i u minus), dobijati 775 dinara mesečno. Oni koji su uplaćivali 2.500 dinara dobijaće 3.875 dinara mesečno, a oni koji su uplaćivali 5.000 dinara dobijaće 8.520 dinara.
Za navedene mesečne uplate, ukoliko je dobit pet odsto, mesečna isplata biće mnogo veća. Oni koji su uplaćivali 500 dinara, mogu da računaju mesečno na 1.560 dinara. Oni koji su uplaćivali 2.500 mogu da računaju na 7.780 dinara, a oni koji su uplaćivali 5.000 dinara računaće na 15.560 dinara.
S obzirom na to da prosečna penzija u Srbiji, prema najnovijim podacima PIO finda od decembra prošle godine, iznosi oko 33.000 dinara, jasno je zbog čega se oni građani koji to sebi mogu da priušte, opredeljuju na uplatu kojom će uspeti da „pojačaju“ državnu penziju. Naravno, treba biti spreman i na gubtike, s obzirom na to da, kao i svako ulaganje, i ovo nosi potencijalni rizik. Penzioni fond može da se suoči sa gubitkom, a tada su u problemu i njegovi korisnici. Naime, fondovi sredstva koje uplaćuju korisnici dalje ulažu, i to najčešće u obveznice, pa postoji mogućnost da ta investicija ne bude uspešna, a tada, zajedno sa fondom, na gubitku su i korisnici.
Izvor: mondo.rs
