Ono što smo doživeli od sina i snaje nas je baš iznenadilo: Ovo im nikad ne možemo oprostiti

|

Nismo mogli da zamislimo da ovo može da nam se desi. Dvojicu sinova smo suprug i ja odgojili s ljubavlju.

Moj suprug i ja živimo na selu i uvek rado dočekujemo goste, čak i imamo posebnu sobu za njih. Spremni smo da uvek prihvatimo svakoga. Dok traje leto, najslađe je spavanje na verandi, ali je i na potkrovlju lepo namešteno i udobno za spavanje.

Ranije smo gostima ustupali spavaću sobu u kojoj mi spavamo, međutim sada imamo po šezdeset godina pa više ne radimo to. Zato smo udobno namestili tu drugu sobu koju smo odvojili za goste.

Naša dva sina su odrasla, i žive sa svojim porodicama. Najmlađi sin živi u našoj blizini i često sa unucima dolazi kod nas u goste.

Stariji sin je porodicu osnovao u Beogradu i ima privatni biznis. Zbog toga što smo živimo na selu, retko dolazi kod nas.

Svaki put kad dođe sa svojom porodicom, mi se specijalno pripremimo za njih. Kuću lepo namestimo, očistimo, skuvam ukusna jela i deserte. Uprkos svemu tome naša snaja ne želi da dolazi kod nas, jer kako kaže u selu nema šta da radi i dosadno joj je već nakon sat vremena.

Prošle godine smo se suprug i ja odlučili da odemo kod njih u posetu, i to smo sinu najavili nedelju dana ranije.

Kada smo stigli, seli smo za postavljeni sto i počeli da pričamo. Kad je pala noć, ispostavilo se da za nas jednostavno nema mesta u kući, nego je sin za nas iznajmio sobu u hotelu, koji se nalazio na drugoj strani grada. Bili smo šokirani, jer je za nas to bilo jedostavno nepojmljivo.

MI smo bili spremni da spavamo čak i na podu, međutim, snaja je stalno govorila da je soba već iznajmljena i plaćena. Kao rezultat toga, sin nam je čak pozvao i taksi i odvezli smo se u hotel. Bilo mu je neprijatno, ali nije mogao ništa da uradi, jer je postupao po nalogu svoje žene.

Ni reč nismo rekli, samo smo seli u taksi i otišli. Kada smo se ujutro probudili, shvatili smo da u blizini nemamo gde da jedemo, jer su cene za nas bile prevelike. Hteli smo da ponovo odemo kod našeg sina, ali se ispostavilo da nas niko ne očekuje, jer je svako imao svoj posao, obaveze i nisu imali vremena za nas.

Sačekali smo da padne noć, pa smo otišli ​​da spavamo u hotel.

Sutradan smo krenuli kući. Ja sam plakala ceo put, jer nisam razumela kakav je to odnos prema roditeljima. Kada smo došli kući, ispričali smo drugom sinu šta se dogodilo. Pozvao je brata i počeo da se svađa sa njim. Nakon te naše posete, odnos sa najstarijim sinom se mnogo promenio i sada su to retki i kratki pozivi.

Nisam nikome mogla da ispričam našu sramotu. Kako uopšte da kažem da nas je rođeni sin izbacio iz stana bukvalno?

Izvor:novipocetak.com