Dritan se popne na TA peć i drži nam govore: Škrtica je, sestra ga oblači – Džihan izneo hit detalje o bratu, ali i o premijerkinoj partnerki Milici

|

Dr Džihan Abazović, stariji brat crnogorskog premijera Dritana Abazovića, iako je u svetu medicine odavno poznat, u fokus javnosti ipak je dospeo tek kada je Dritan sa svojim pokretom Ura ostvario zapažen rezultat na izborima u Crnoj Gori 2020. godine i kada je postao činilac bez kog se ne može.

Još veću pažnju javnosti Džihan Abazović je privukao zbog činjenice da u Beogradu otvara svoju privatnu kliniku, a u kojoj udeo ima i dr Milica Đurđić, partnerka premijerke Srbije Ane Brnabić. Džihan Abazović je u intervuu za “Nedeljnik” pričao o svom odnosu sa Đurđićevom, ali i otkrio nepoznate detalje iz detinjstva i mladosti svog mlađeg brata Dritana Abazovića.

“Hteo sam da u bolnici imamo iskusnog mlađeg lekara za magnetnu rezonancu koji zna da opisuje i magnet srca. Dokrtorku Milicu Đurđić znam s fakulteta i logično je bilo da upravo nju izaberem. Obavili smo razgovor i ona je pristala. Dogovorili smo se oko uslova i ponosan sam na činjenicu da je važan deo našeg tima. Poslovna filozofija koju sledimo je da oni koji u našu bolnicu ulažu svoje znanje postanu deo naše kompanije kroz mali udeo u strukturi kompanije”, objasnio je Abazović. On je otkrio i da se procenat udela u vlasništvu klinike kreće od 0.9 do 3 odsto, te da samo profesori Aleksandra Ljubić, Dušan Marić i on imaju više od toga. Abazović otvoreno govori i ko stoji iza klinike BioCell Hospital.

“Imamo jednog finansijskog investitora. I to se kroz dva klika proveri. To je Milija Babović, preko svoje firme Robne kuće Beograd. On je jedini od nas uneo kapital u novcu. Mi jesmo davali neki svoj novac, ali smo pre svega bili i i dalje jesmo idejni investitori. Bolnica je napravljena od novca našeg jedinog finansijskog investitora, komercijalnih banaka i liznig kuća”, otvoreno kaže Abazović.

Na opaske da su otvaranje klinike u Beogradu mnogi povezivali sa približavanjem Abazovićeve vlade i vlasti u Beogradu, dr Džihan Abazović je podsetio da je taj projekat krenuo da se radi 2017. i 2018. godine.

“Dritan Abazović je tada bio u opoziciji i ne znam zašto ga ljudi uopšte vezuju za ovo. Ja imam prvao na sopstveni rad i profesionalni razvoj. I da vam kažem jednu stvar, moj brat je vrlo štedljiv, jedino da vam treba zbog bolesti tu je široke ruke. Inače ga sestra oblači, on retko kupuje. To je, nekako, specifično za njega, mi ga u kući često kritikujemo zbog toga. On je čivek koji na neke stvari ne troši apsolutno ništa. On je kao potpredsednik vlade vozio moja koka koja sam mu ostavio kad sam došao u Beograd”, rekao je stariji Abazović.

U svom intervjuu za pomenuti list, Džihan je otkrio i zanimljive porodične detalje.

“Mi imamo jednu nepravedno zapostavljenu osobu u familiji, a to naša sestra. I ona je studirala medicinu u Sarajevu. Svi smo bili izuzetno dobri đaci. Moj brat je, recimo, oduvek bio buntovnik. Pravi buntovnik kog su iz osnovne škole hteli da izbace. Oduvek se borio za nečija prava. Imao je problem sa vladanjem, ne zato što je bio incidentan, već zato što se stalno bunio i borio za nečija prava. Otac je bio vrlo specifičan tip čoveka i pošto smo imali restorane u Ulcinju, brat i ja smo dobili da kompletno vodimo jedan restoran, od nabavki do plata konobara. Stric, pošto je to bio zajednički, porodični biznis, rekao je mom ocu: “Da li si ti normalan, gde ćeš decu da pustiš da vode? Propašćemo!”. A on je rekao: “Neka, to će da im bude škola koja će možda mene da košta, ali neka bude tako”, priča Abazović i nastavlja:

“Te 1999. se otvorio Medicinski fakultet u Podgorici, ali smo mi zbog bolesti oca bili finansijski iscrpljeni pa je i školovanje koje je tražilo finansije bilo upitno. Za medicinu sam se odlučio jer me je kao malog zanimala tehnika i voleo sam da popravljam automobile, daljinske…Hteo sam da vidim kako to “popravljanje” funkcioniše kod čoveka i počeo sam više da čitam o tome”, rekao je Džihan i dodao:

“Pošto smo mi brata, nekako zbog tog njegovog vladanja, odbacili, ali u smislu neka upiše i radi šta god hoće. On nam je u jednom trenutku rekao: “Hoću da upišem političke nauke, i hoću da se raspravljam sa ljudima celog života!” Kad smo bili mali, recimo da je Dritan imao četiri ili pet godina, u velikoj dnevnoj sobi imali smo i TA peć. Dritan se popne na tu peć, drži nam predavanje i maše prstom”, prisetio se Džihan.

Izvor: kurir.rs