Kada čovek voli, on veruje. A kada veruje, događaju se čuda. Jedno takvo doživeo je Dejan (49) iz Prokuplja. Voljenoj ženi darovao je ikonu Belog anđela koja je, nažalost, spletom okolnosti završila u Dunavu. Nakon što je 15 dana plutala rekom, ponovo je dospela u njegove ruke i to potpuno netaknuta. Dejan za Telegraf uzbuđen i pun nade, priča kakva se tajna krije iza ove neverovatne priče.
“Pre tri godine, tačno na Badnji dan, odlučio sam da toj ženi, koju sam mnogo voleo, poklonim ikonu za dve godine našeg prijateljstva. Hteo sam da joj poklonim nešto vredno, da ima neku uspomenu na mene”, započinje Dejan svoju priču kao iz filma.
Kako kaže, čuo je za vrsnog ikonopisca Jasminu koja predaje na Bogoslovskom fakultetu u Nišu i od nje poručio da mu oslika ovu ikonu. Zatim ju je na najveći srpski praznik poklonio ženi koju voli. Ona je oduševljeno odnela ikonu kući i, kako mu je ispričala, njen sin ju je okačio na zid. Međutim, tu je nastao problem sa njenim suprugom.
“Ona nije bila razvedena, a ja sam se ranije razveo od moje žene. Na naš veliki praznik Cveti ikonu je sa zida skinuo njen muž i bacio je u Dunav”.
Kako dalje navodi Dejan, suprug njegove prijateljice je pretpostavio od koga je ikona. Kako Dejan objašnjava, njih dvojica su se i ranije sretali, pa je suprug pretpostavio da se viđaju. Posle je, u panici, čak pominjao i neke teške reči.
“Ja sam to slušao, ali to su muške priče kada čovek dođe u bezizlaznu situaciju i kad hoće da spasi ono što može. Tako da je bilo bolje da se ja povučem i da oni pokušaju da spasu nešto ako mogu”, kaže sagovornik pomenutog lista.
Dejan je otkrio i kako je ikona koja ju je ljubomorni suprug bacio u Dunav, na kraju opet dospela kod njega. Ono što je posebno začudilo je da je ikona bez ikakvih tragova oštećenja i posle toliko dana provedenih u vodi.
“Posle petnaestak dana, na rođendan njihove ćerke, čovek po imenu Dragan koji radi na pristaništu brodova, ispod Pančevačkog mosta primetio je ikonu da pluta. Ona se zakačila ispod brodova, za šoder. Dragan je izvukao i okrenuo ikonu, i na poleđini je broj telefona Jasmine, ikonopisca koja je oslikala Belog anđela. Pozvao ju je oko ponoći”, priseća se Dejan.
Ubrzo je i Jasmina pozvala Dejana: “Šta će ikona u Dunavu, ko ju je bacio?”, pitala ga je, a kada je čula priču, spojila ga je sa pronalazačem ikone i tako je ona opet dospela u Dejanove ruke.
“Odmah sam došao u Beograd po prijateljicu i insistirao da ona bude sa mnom. Odneo sam ikonu u manastir Mileševu. Poglavar manastira mi je rekao da spustim ikonu u noge Svetog Save, on mi je osveštao ikonu i rekao da ikonu nikako ne prerađujem, jer je zbog vode samo malo izbledela”, prepričava Dejan i otkriva još jedno čudo:
“Posle tolikog vremena provedenog u vodi, ikona je poprimila svu onu boju koja se pojavila na zidu u Mileševi gde je oslikan Beli anđeo. Kako gledate u ikonu Belog anđela u Mileševi, tako gledate u moju ikonu, to je nešto neverovatno”, ističe on.
Voda ikonu nije uništila. Kako kaže, primetni su tragovi oštećenja samo po rubu, ali to samo doprinosi njenoj lepoti. Sada ta ikona već nekoliko godina krasi zid njegove kuće i podseća ga na čudo koje je doživeo.
Izvor: telegraf.rs
