Veljko Ražnatović, iako ima privilegije zbog majke, odlučio je da se za svoje mesto pod suncem sam izbori. Sa 25 godina postao je najbolji profesionalni bokser Srbije i tako dokazao da se trud i rad isplate.
Boks je oduvek važio za “muški” sport, koji je grub i opasan, ali to nije odvratilo Cecu, Bogdanu i Anastasiju Ražnatović da isprate svaki Veljkov važan meč. A pored takve podrške, uspeh je zagarantovan.
Osim profesionalnih priznanja, Veljku Ražnatoviću sport je doneo i brojna prijateljstva. Kapiten Bokserske reprezentacije Srbije Vladan Babić postao mu je kum, ali njihov odnos u početku je bio sasvim drugačiji.
“Kada je prvi put došao kod nas u salu, bio sam odvratan prema njemu. On to i danas priča. I ja to pričam. Momke koji su sparingovali sa njim terao sam da ga „ugase“, da ga nauče da boks nije nešto što možeš tek tako da treniraš. Druže, moraš da se izmaltretiraš. I on je izdržao sve”, ispričao je Veljko jednom prilikom.
Sportisti su ljudi za primer iz mnogo razloga pa i zato što su, kad uvide svoje greške, spremni da se javno izvine. To je uradio i Vladan Babić, danas kum Veljka Ražnatovića.
“Ne znam da li bih ja prvi to uradio, verovatno ne bih. Ali, on je posle svega došao i pružio mi ruku. Pomislio sam, ako se on tako ponaša prema meni, ne mogu ja sad da budem mentol. To bi značilo da sa mnom nešto nije u redu”, kaže Ražnatović.
Nakon turbulentnog početka Veljko i Vladan postali su odlični prijatelji, a iz prijateljstva se nedavno rodilo i kumstvo.
“Ja sam mu krstio drugog sina. Bože zdravlja, planiramo i neke zajedničke projekte”, najavio je kapiten našeg nacionalnog bokserskog tima.
Izvor: hellomagazin.rs
