Ako se na Đurđevdan ne pojavi sunce, to može da znači samo jedno

|

Đurđevdan je praznik koji se smatra za granicu između zime i leta. Postoje običaji koji su se poštovali od davnina, a praktikuju se i danas za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.

Mladi se na đurđevdanskim urancima opasuju vrbovim prućem “da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem “da budu zdravi kao zdravac”, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim”, i selenom “da im duša miriše kao selen”.

Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Izvor: telegraf.rs