Teya Dora je u fokusu javnosti dospela je kada je doživela vrtoglavi svetski uspeh pesmom “Džanum”. Ova pesma osvojila je srca cele planete, a pesma “Ramonda”, kojom se predstavila na ovogodišnjem takmičenju za PZE, pokupila je brojne simpatije publike. Mnogi smatraju da je ozbiljno uzdrmala Breskvičinu poziciju.
“Rođena sam u Boru, dvadesetak kilometra od Rtanj planine, gde je zapravo naš botaničar Josif Pančić prvi na svetu pronašao primerak ramonde i ustanovio da je to endemska vrsta biljke koja je živela i pre više miliona godina. To smo sve učili i u školi, a bilo je i društveno poznato jer smo mi svi iz Timočke krajine vrlo ponosni na ramondu. Inače, tokom poslednjeg boravka u Parizu, pretprošle godine, znanje o simbolici ramonde mi je dopunila mamina prijateljica Bilja, čiji su pradedovi bili solunski borci. Pričala mi je o ramondi i meni je to bilo baš interesantno”, ispričala je Teya Dora za Kurir i dodala:
“Ostala mi je u sećanju i kao simbol golgote naših predaka. Tada sam to zapisala kao ideju, jer je bila lepa metafora da se iskoristi u pesmi. Jednog dana sam napravila melodiju, to je ona koja se čuje u pesmi na samom početku. Zvučalo mi je filmski, podsećala me malo na filmove Tima Bartona. Njegova ostvarenja imaju taj magičan, malo uspavani momenat. Prošlo je neko vreme i onda sam se setila da spojim Ramondu sa melodijom i eto tako je nastala pesma”, otkrila je pevačica pre nastupa za medije, a onda je, nakon nastupa, u Grin rumu Kristina Radenković prokomentarisala pesmu.
“Evo mene sa Teya Dorom, ona je nastupala pod rednim brojem 11. Pesma “Ramonda”, snažna simbolika se krije iza nje. Ona je nekako patriotska iz drugog plana, a i broj 11 ima određenu simboliku, anđeosku”, rekla je Kristina.
“11 novembar je dan primirja u I svetskom ratu i simbol je baš cvet ramonda zato što je on jedna retka, mnagična biljka. Samo kap vode joj je dovoljna da skroz uvenula opet oživi i samim ti dolazi ta simbolika. Ona je i zaštićena vrsta”, rekla je pevačica, a zbog Kristininog komentara su se usijale društvene mreže.
“Ali kako je Kristina disovala Breskvicu na kvarno: “Patriotizam iz drugog plana, malo manje usiljenog” – glasio je samo jedan od komentara koji se odmah proširio mrežama.
Inače, izraz “disovati”, često pisan i sa dva suglasnika nastao je šatrovačkim razlaganjem, čestim principom tvorbe reči u Srba; smrdi-dismr-disuje; osim naprijatnog mirisa označava i neprijatan izgled, stavove, nastup, celokupnu pojavu i sve ostalo na šta i originalni glagol “smrdeti” može da se primeni.
Izvor: alo.rs
