U selu nadomak Kladnja, u Bosni i Hercegovini živi gospođa Paša sa svojim suprugom Munibom. Paša nije jedina žena koja je prihvatila odbačenu, odnosno bačenu bebu, takvih priča je bilo mnogo na našim prostorima, ali ova je posebno emotivna zbog neverovatnog epiloga.
Kako je počela ljubavna priča Muniba i Paše?
Paša i Munib su u braku preko 42 godine. Žive u Kladnju. Ona je rodom iz Mrkonjić Grada, on iz Kladnja, a kako kaže, upoznali su se u Vlasenici.
“Ja sam našla njega, on našao mene, mi smo rođeni jedno za drugo. Imala sam sestru u Vlasenici kad je on radio tamo. Tako smo se i upoznali. I dan danas smo zajedno”, započinje Paša.
Paša i Munib nisu imali svoju biološku decu. Ali su do 6. godine othranili devojčicu koja je bila ostavljena i bačena.
“Pre 30-ak godina, jedna nana je bacila devojčicu, to je bila njena unuka. Ja sam je uzela i othranila sve do njene 6. godine. Iako nisam imala svoju decu, ja sam u svojoj porodici bila najstarije dete, pa sam znala sve oko dece. Nije bilo nimalo jednostavno. Dete je plakalo za svojom majkom, pa sam je morala naučiti na flašicu. Bila je to borba, dan za dan, bilo je neizvesno da li ćemo ostati u Mrkonjić Gradu. Ali gde god da sam morala da krenem, ja bih je povela sa sobom”, priča ova humana žena.
Kad je ostavljena, tj. bačena od strane svoje bake, devojčica je imala 4 meseca. Paša se na nju sažalila i uzela je kod sebe i muža. Oni nisu imali svoju biološku decu, ali su tada imali nju.
“Ona je kod mene živela do svoje 6. godine, kad je progovorila zvala me je “mama”. Kad se smirilo to ratno ludilo, roditelji su saznali gde je devojčica, došli po nju i nasilno je uzeli iz mog dvorišta, oni su je ukrali.”
Devojčici je bilo ime Hadžira, Paši se nije sviđalo to ime, pa je devojčicu nazvala Samira. Paša je bila emotivno slomljena kad su joj oteli devojčicu.
Nakon tih 6 godina, kad je devojčica trebala da krene u školu, pojavili su se njeni roditelji, oteli je od Paše i odveli sa sobom.
“Taj trenutak mi je bio jako bolan. Ali ja i dalje imam kontakt sa tom devojčicom. Ona sada živi u Bolgiji i posećujemo se. Dolazi ona kod mene, odem i ja kod nje, nisu uspeli da nas razdvoje.”
Kako je izgledao Pašin susret sa devojčicinim biološkim roditeljima?
“Kad su roditelji devojčicu tražili prvi put, mi je nismo dali. Kod nas je imala mnogo bolje uslove, vezala se za nas, nisam imala srca da to uradim zbog nje. Jedne večeri su krišom došli i ukrali je. Kad je prošlo godinu dana, pokušavala sam na sve načine da dođem do kontakta njenih roditelja. Kad sam uspela, otišli smo i vratili devojčicu nazad, bila je presrećna.”
Tad je bio dogovor da devojčica bude 15 dana kod Paše i Muniba, a 15 dana kod njenih biloških roditelja. U početku se poštovao dogovor. Međutim, posle godinu dana, oni su se preselili, odveli devojčicu i svaki kontakt je prekinut.
Paša od Samire nije krila da ima biološke roditelje
“Bila sam svesna da je fer da Samira od početka zna da ima svoje biloške roditelje. Ja sam radila protiv sebe. I ja da sam u njenoj situaciji, zanimalo bi me ko me zaista napravio i rodio, vuklo bi me da ih upoznam. Međutim, iako je znala od malena, ona muža i mene nikad nije zvala imenom i prezimenom, nego majko i oče. Ipak smo mi nju othranili dok je još bila u pelenama.”
Stiže poruka od devojčice, sada žene Samire
“Prošlo je mnogo godina od tada i ja dobijem zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku od Samire Šahinović. A ja nisam imala običaj da prihvatam za prijatelje nepoznate ljude. Vidim da je mlađa osoba koju ne poznajem i ne prihvatim je.”
Kad je njenom suprugu umrla majka, imali su mnogo obaveza, zvonio je stalno telefon, a u jednom momentu stiže nepoznat poziv. Javlja se Paša, a sa druge strane se čuje:
“Majko, sećaš li me se, to sam ja Samira, kako si?”
“Ja tada kažem, sine, ti si pogrešila, ja nisam ničija majka, ja nemam svoju decu.”
A Samira kaže “Jesi, ti si Paša, moja majka, našla sam tvoj broj telefona, što me ne prihvatiš u prijatelje na Fejsbuku?”
Pašu je zbunilo Samirino prezime. Kad je bila devojčica bila je Muhić, a sada na društvenim mrežama Šahinović. Tad joj je saopštila lepe vesti.
“Samira se udala u Belgiji, odatle prezime Šahinović, ima dvoje dece i živi u srećnom braku. Od tog poziva do današnjeg dana se ništa nije promenilo.”
Od tad se svake godine obilaze. Dolazi Samira kod Paše, Paša ide kod nje u goste. Zanimljivo je što je posećuje i Samirin biološki otac, a kako i ne bi, spasila je život njegovom detetu i stvorila joj temelje da danas postane ovo što jeste, brižna ćerka i svojoj Paši, a i biološkim roditeljima.
Izvor: stil.kurir.rs
