Iako je ovih dana sunčano i vrlo toplo, kada pogledamo u nebo ne vidimo onu plavu boju na koju smo navikli, već nebo izgleda sivo i mutno iako nema oblaka. Odgovor na pitanje zašto je tako je saharski pesak, koji je zajedno sa toplim i suvim vazduhom, pristigao sa severa Afrike.
Pesak se nalazi na velikim visinama u atmosferi i zbog njega nebo i vazduh na visini deluju zamućeno. Pesak može sadržati čestice olova, cinka, gvožđa, aluminijuma, piše N1.
Kada dođe do padavina, čestice peska zajedno sa kišom padaju na tlo i ostavljaju žute fleke na prozorima, automobilima i drugim površinama. To je takozvana prljava ili žuta kiša.
Povećanje koncentracije peska nad Srbijom očekuje se danas i sutra, dok će od nedelje i ponedeljka on zajedno sa kišom padati na tlo i njegova koncentracija u gornjim slojevima atmosfere bitno će se smanjiti.
Pustinjski pesak u manjim količinama uglavnom ne utiče na zdravlje ljudi.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dnevne površinske koncentracije peska veće od 50 mg /m3 mogu se smatrati pragom iznad kog je moguće pronaći jasnu statističku vezu između koncetracije peska i potencijalnih zdravstvenih komplikacija koje su u vezi sa respiratornim organima.
Visinski prodori veoma su značajni, jer pesak: utiče na bilans zračenja (može da snizi temperaturu za jedan do dva stepena), nastanak oblaka i pojavu žutih kiša.
Prizemni prodori su bitni za zdravlje ljudi, ali i za biljni i životinjski svet. Prevelika količina pustinjskog aerosola utiče i na vidljivost vazduha. Ovo je važno za vazduhoplovstvo, pomorstvo ali i drumski saobraćaj.
Povećana koncentracija peska u vazduhu menja ne samo termičku strukturu atmosfere, već i dinamiku što se manifestuje kroz zamućenosti nebom ali i intenzivnim bojama prilikom izlaska i zalaska sunca.
Izvor: blic.rs
