Žena iz Srbije se zapitala šta fali ljudima na selu, pa izazvala lavinu komentara: “Toliko su zli i ljubomorni, kao da žive u kamenom dobu”

|

Mnogima je neshvatljiv život na selu, dok je iskustvo jedne mlade žene Marine, koja se udala na selo i pobegla glavom bez obzira, podelilo mišljenja ljudi. Svedoci smo da mladi ljudi sve više hrle u gradove, izbegavajući teške seoske poslove, koji mogu biti izuzetno isplativi.

Seoska sredina je mnogo zdravija od gradske, a velika je prednost i mogućnost uzgoja domaće zdrave hrane, dok svaka domaćinska kuća na selu ima velike zalihe prehrambenih proizvoda, za koje bi u gradovima trebala pozamašna suma novca. Jedna Hana koja sama proizvodi hranu, pokazala nam je koliko život na selu može biti koristan.

Kada se sve uzme u obzir, mnogi se pitaju zbog čega se ljudi sa sela smatraju “nižom klasom”, kao i zašto među ljidima vlada mišljenje da je život u gradovima jednostavniji.

Jedna Srpkinja je postavila svoje mišljenje na ovu temu, na sajtu Ispovesti.com i zato izazvala mnogo komentara. Njenu ispovest vam prenosimo u celosti.

“Ne znam zašto se toliko potcenjuje život na selu. Kao da ljudi ne shvataju da i tamo žive školovani, mladi ljudi koji imaju svoje porodice, poslove, ne svodi se sve na stočarstvo i poljoprivredu. I ja sam dete iz grada, udajom sam zamenila gradski život seoskim i ne bih ga menjala. Deca odmalena stiču radne navike (naravno sve u svom uzrastu), pored škole, sporta i druženja, znaju da razlikuju kokošku od guske.. Ima perioda kada se radi ali na kraju znam da ću jesti svoje proizvode iz bašte a ne GMO. Isto idem do grada kada hoću, družim se i jedem po restoranima. Ništa mi ne fali. Nisam zatupela.”, napisala je devojka, nakon čega su se mnogi nadovezali:

“Pa zavisi kakvo je selo u pitanju. Ja zivim u jednom prigradskom naselju pa je mnogo zatupljenih, kao da su ostali da žive u prethodnom veku.”, komentarisala je jedna korisnica, a onda su se i drugi još nadovezali.

“To znaju normalni i pametni ljudi, a oni koji pričaju loše o selu, obično su baš oni koji su pobjegli od takvog života u grad i sramota ih je toga. Ja sam se rodila i odrasla u gradu, pa opet volim da idem na selo, jer volim da provodim vreme na selu.”

“Odrastao sam na selu, ali kad sam se odselio preporodio sam se, ako volite blato, tračaranje, život bez struje i vode, jer je stalno EPS gasi, a hoće i bunar da presusi kad su baš velike vrućine, a gradske vode nema. Slobodno idite, naročito zimi, pa je ogrev još jedna muka, ali sve u svemu, ako volite divlje i domaće životinje idite, samo pripazite da vas ne pojede neki vuk ili tako nesto, ili možda agresivni pas koji po putu napada ljude…”

“Svako ko je malo imućniji na Zapadu živi na selu, a sirotinja po gradu. Jedino u centru gradova žive bogataši, ali oni skoro uvek imaju i kuću na selu za vikende kada su slobodni. Doduše seoska infrastruktura je tamo fenomenalna, za razliku od naše, na žalost.”

“Ja sam se udala u selo i mnogo pokajala. Nemaju ni prodavnicu, a ni gde da prošetaju. Ljudi su toliko zlobni i ljubomorni jedni na druge, samo ogovaraju, kao neki sektaši. A žive kao u kamenom dobu. Utekla sam i spasila sam se.”

Izvor: stil.kurir.rs