Najstariji stanovnik ima „300“godina: Smatraju ga svetim mestom – O njemu se pričaju mnoge legende

|

U blizini sela Osonice, u blizini Ivanjice ima jedan „stanovnik“ koji ima više od 300 godina. Dok mu se neki dive, drugi strepe pred njim. Ljudi koji žive u tom mestu prepričavaju vekovima legende o njemu, koje se prenose sa kolena na koleno, a u jednom su se svi složili – gledaju ga kao svetinju.

Hrast koji se nalazi odmah pored puta u ovom selu, posadila je carica Milica, kako legenda kaže. Na prvi pogled ovo drvo izgleda kao i svako drugo, ali u njemu se krije nešto što stanovnici nikada neće zaboraviti.

Kako legenda kaže – ko poseče drvo pratiće ga velika nesreća. Pored njega čitaju se molitve i prolaze krstonoše, a ima i mnogo drugih sujevernih priča o ovom drvetu, kojih se meštani sa dozom sumnje sećaju.

Dejan i Dragojlo Gavrilović ipak su pristali da pojasne šta je ono što je stanovnicima ovog sela uteralo strah u kosti u vezi ovog drveta.

Kako Dejan kaže, njegov je otac imao jedan neprijatan susret sa hrastom posle kog niko iz porodice nije hteo da mu priđe, a kamoli iskušava sreću.

– Hrast se nalazi na imanju mog oca. Jedna grana smetala je imanju, pre 40 godina, pa je otac pokušao da je odseče, ali lanac na testeri se istupio. On je tada ipak nekako uspeo da odseče granu, ali te noći usledili su komšmari, nije mogao nikako da spava. Te noćne more trajale su šest dana – ispričao je Gavrilović.

On kaže da je hrast za njega svetinja i predstavlja simbol sela.

– Gledamo ga kao sveto mesto, kad god prođemo pored njega, mi se prekrstimo. Osećamo neku sigurnost i povezanost sa Bogom – kaže Dejan.

Jedan događaj uznemirio je celo selo. O tome Osonica šapuće godinama, ali niko od meštana ne može da tvrdi da li je nezgodu ipak „prouzrokovao“ hrast. Međutim, kako su rekli, ne bi se usudili da drvetu naude.

– Kada je čišćen put od velikog snega, pre skoro decenije, desio se jedan incident. Na tom mestu na drvetu bile su neke slike političke propagande, vozaču se sigurno nisu svideli ti posteri, pa je mašinom za čišćenje pokušao da skine plakat i tako je oštetio drvo i napravio rupu. On je odmah nakon tog događaja ubio nekog čoveka u selu i završio u zatvoru – kaže Gavrilo napominjući da bi rupu trebalo sanirati.

Tradicija proslavljanja seoske slave, kako su rekli naši sagovornici, započeta je pre 80 godina, u jednom periodu je čak prekinuta, ali meštani nisu dozvolili da padne u zaborav. Kako je rekao Dragojlo, želeli su da ožive simboliku hrasta i vrate istoriju u selo.

– Pre 80 godina u Osonici započeli smo proslavljanje seoske slave Spasovdan kako bismo radili na napretku sela, domaćinstva i svega ostalog. Međutim od 1945. godine pa nadalje, slava se više nije obeležavala. Ja sam opet insistirao prvo 2020. godine da je ponovo slavimo, ali neuspešno, a onda pokušao godinu dana kasnije. Pozvao sam sveštenika, pozvao narod i obavili smo običaj ostavljanja molitve kod hrasta. Bilo je sigurno oko 60 ljudi. Nadam se da sam uspeo da oživim tradiciju kako bi ostala u sećanju i našeg potomstva – rekao je on.

Spisak običaja koji su vezan za ovo drvo zaista je dugačak. Kako su meštani pričali, ovaj hrast igra veoma važnu ulogu u njihovim životima, pa čak i kada su u pitanju ispraćaji u vojsku ili pak sahrane.

– Svaki meštanin koji je preminuo, za njega se čitala molitva kod hrasta. Imamo običaj i za ispraćaj u vojsku, za svakog regruta pravili smo slavlje pod šatrom, a kolo smo igali celom ulicom duž sela i pored hrasta – kaže Dragojlo.

Međutim, ove meštane i dan danas buni jedna stvar. Na deblu hrasta je uklesan simbol krsta, a za to niko nema objašnjenje. Kakosu rekli, oni samo mogu da nagađaju o njegovom poreklu, ali to nikako ne umanjuje njihovo poštovanje prema drvetu.

– Od kada znam za drvo znam i za krst i još uvek je isti. Možda bi trebalo da se obnovi, ali još uvek nije izbledeo i nije promenjen. Ne zna se ko ga je uklesao, mada ima raznih priča o tome. Pretpostavlja se da je neko svešteno lice – rekao je Dragojlo Gavrilović.

Sujeverne priče o ovom dretu, živeće dok živi i selo, te meštani ne dopuštaju da ih one zastraše. Dragojlo i Dejan žele da očuvaju uspomenu na njega čak i kada ga više ne bude bilo. Oni su mišljenja da je veoma važno da i njihova pokoljenja znaju priču o ovom hrastu i da ga zauvek pamte kao sveto mesto.

– Jednoga dana kada ga više ne bude bilo naša deca će posaditi ovde neko novo drvo. Mislim da bi trebalo ostaviti neki amanet ili simbol kako bi se zauvek pamtilo gde je nekada bio simbol našeg sela – rekli su ovi meštani Osonice.

Izvor: telegraf.rs