Jagode Dragane iz Šapca oborile rekord: Ne može da stigne da nabere, samo traže još, a štos je u ovome

|

Dragana Vujković iz sela Culjković kod Šabca, izložila je na Festivalu jagode koji je održan u ovom selu najkrupniju jagodu i pobedila u takmičenju koje je već pet godina u programu ove manifestacije.

Jagoda rekorderka bila je teška 101 gram, što je mereno na preciznoj festivalskoj vagi, a šampionka Dragana se kući vratila sa vrednim nagradama – mikrotalasnom pećnicom i folijom za uzgoj jagoda.

– Ugledala sam tu jagodu još dok je bila zelena, bila je krupnija od drugih. Svojom očina nisam verovala. To je sorta Alba, koja je inače poznata po krupnim plodovima pravilnog srcastog oblika, ali kada sam videla koliko je narasla odmah sam pomislila da može da pobedi na takmičenju. Sebi sam rekla “E, ova će biti šampionka” – kaže Dragana.

Taj žbun je malo prekrila travom i za svaki slučaj stavila obeležje štapom, a tri dana pred takmičenje jagoda je sazrela.

– Ubrala sam je i izmerila, težila je 103 grama, a kada su je zvanično merili na festivalu vaga je pokazala 101 gram, što je bilo dovoljno da osvojim prvo mesto. Podelili smo je i u slast pojeli kada smo se vratili kući – kaže šampionka.

Gazdinstvo Vujković proizvodi jagode na pola hektara. Iako su tek u prvoj godini roda, ona je zadovoljna prinosom, ali su zaradu umanjile česte kiše u maju, zbog kojih su se pojavile bolesti i trulež. Kao ni jedne godine ranije za kratko vreme im je otkupna cena sa 300 pala na 80 dinara.

– Ovako niska cena nije bila zadnjih 20 godina. Za razliku od proizvođača koji pod jagodom imaju i po nekoliko hektara, mene zbog ove loše godine malo manje boli glava nego njih. U jesen smo rasadili jagode na samo pola hektara, tako da ih sama berem ili mi ponekad pomognu rođaci i prijatelji. Uz otkupnu cenu od 80 dinara i nadnicu berača od 4000 dinara ne isplati se ni ulaziti u njivu – rekla je Dragana.

Već mesecima se njenim jagodama slade potrošači u marketima jednog trgovinskog lanca, kojem dnevno prodaje manju količinu tek ubranih crvenih plodova, a ostalo preuzimaju otkupljivači za industrijsku preradu.

Izvor: kurir.rs