Folk pevač Era Ojdanić nedavno je operisan u Urgentnom centru u Beogradu. Na kratko se povukao se iz javnosti, ali novinarka Kurira Teodora Borozan obavila je u kući pevača ekskluzivan razgovor sa njim.
“Hvala lepo, hvala Teodora, hvala tvojoj ekipi, hvala Srbiji, hvala svima onima koji su brinuli o mom zdravlju. O mom zdravlju su se najviše brinuo moj veliki prijatelj i jedan sjajan hirurg sa Urgentnog centra, doktor Toške i njegovo vredno osoblje. Želim sve najbolje i srdačne pozdrave upućujem medicinskom osoblju Urgentnog centra i naravno, kao što sam rekao, mom Tošketu”, započeo je Era.
Podsetio je kako je završio u Urgentnom centru:
“Pevao sam u Jagnjilu na Jagnijadi. Došao kući, istuširao se, sredio se, spakovao stvari, ujutru u 8.00 sam krenuo, a u 10.00 sam bio na Urgentnom centru. U nedelju je bio prijem. Toške me operisao u ponedeljak negde oko pola dva. Hvala Bogu, fenomenalno se osećam, operacija je bila stvarno na jednom zavidnom nivou, svi su se potrudili, svi su me tamo pazili, naravno, kao i ovde kod mene kući, moja ćerka Milena, ćerka Jasmina, kao i unuci Uroš i mali Andrija. Držali su me, što naš narod kaže, kao malo vode na dlanu”.
Pevač tvrdi da se operacije nije nimalo uplašio:
“Verujte mi, na 15-20 sekundi ili recimo 30 sekundi ispred sale, kad je bio pored mene moj prijatelj Toške i njegovi saradnici, znači, treba da uđem na operacioni sto, on je pitao kako si? Ja kažem, došao sam i ulazim sa pesmom: i kada spavam sanjam pesmu tu, kako plačeš na mom ramenu”, zapevao je Era na opšte iznenađenje:
“Doktorka se uhvatila za glavu, on je počeo da me grli, da me ljubi moj Toške i naravno, ušao sam u salu. Znam kada sam se probudio, oko mene neke žene tamo leže i kukaju, a ja kažem, nemojte žene da kukate, evo sad ću ja vama da zapevam jednu pesmu i to će da bude bolje nego neki dobar antibiotik: Rado lepo rado, gde je naše stado! U glavnom sve prošlo u najboljem redu i to je sve bilo jedna velika šala. Ja se ničega ne bojim, samo Boga”, kaže Era.
Na pitanje ko mu je od kolega pružio podršku, on odgovara:
“Nemam reči za kolege da kažem, ne znam da li ću koga da preškočim. Zvali su me Miki Mećava, Čeda Čvorak, Zorica Marković, Milena Plavšić, Šeki Turković, mnogo mnogo kolega je okrenulo moj broj. Stvarno se zahvaljujem mojim kolegama, ali i ja bih za njih isto tako nešto učinio, jer niko nije očekivao da ja sa bine odem pravo u Urgentni centar”, zaključuje Era Ojdanić.
Izvor: kurir.rs
