Dok omladina iz unutrašnjosti Srbije sve više “beži” u Beograd i mahom se ne vraćaju u rodni grad nakon studija, Čvorovići se se odlučili da prkose toj statistici.
Aleksandra i Branslav sa svoje troje mališana preselili su se iz Beograda i svoj novi dom svili u selu Mršinci kod Čačka. Njihov cilj bio je da stres i vrevu metropole zamene mirom i tišinom i uspeli su u tome. Osmeh na njihovim i licima dece to nedvosmisleno i potvrđuje.
„Bilo nam je bitno da budemo desetak kilometara daleko od nekog većeg grada, da je selo snabdeveno dobrom vodom, da ne budemo na glavnom putu, da poseduje vtrtić i školu, kao i da zemlja bude plodna. To su nam bili prvobitni parametri i nije nam bilo teško, prirodno smo se vratili tome. Ovde smo osetili mir, ispunjenost, kao i to da više ništa ne moramo, a da sve možemo”, kaže za Branislav.
Oni rade iz svog doma i zato su odlučili da se presele. Na selu im, apsolutno ništa ne nedostaje, ovim potezom samo su dobili više vremena za svoju decu i za sebe. Nisu želeli da svoje mališane Mašu, Nikšu i Višnju viđaju minimalno, da ih vaspitava i čuva neko drugi.
Oduševljeni plodnom moravskom zemljom, ljudima i božanstvenim pejzažima Čvorivići kažu da se u Mršincima osećaju kao da tu žive oduvek. Još uvek upozanaju novi kraj, a oduševljeni novim komšijama iz glavnog grada su i meštani koji tu žive decenijama.
Porodica Čvorović, primer je da se smelošću dobija sve ono što je vredno i ka čemu se teži, međutim, nekada život na selu, može biti luksuz koji samo hrabri prepoznaju.
Izvor: kurir.rs
